Ивана Милаковић, драматург
06.05.2008.
У јапанској култури - толико другачијој од наше, а ипак многима од нас фасцинантној - као да је све међусобно повезано и испреплетано, па ће разговор о једној врло конкретној теми, чини се, нужно увући у себе јако много о јапанској култури, историји, филозофији... Такав је случај и са веома занимљивом књижицом "Јапански мачеви", коју су приредили Соња Вишњић и Предраг Жижовић.
То би требало да буде сасвим једноставна књижица о мачевима какви су се правили у Јапану, као и о мачевима који се још увек тамо праве, уз нешто историје (јер се технологија израде нужно мењала кроз векове) и можда понеку анегдоту, зар не? Па, није баш тако. Већ у уводу сазнајемо да је мач одувек био много више од "обичног оружја" у Јапану, да је мач једна од три царске реликвије и да је један од главних симбола централног божанства шинтоистичког пантеона, богиње сунца Аматерасу, божанском претку јапанске царске лозе. Сазнајемо и да је, осим што се у Јапану веома рано развило импресивно умеће израде челика, мач симбол муње која се повезује са кишом и усевима и да они који су се бавили израдом мачева нису били сматрани само занатлијама већ су били и високо цењени уметници. У уводу сазнајемо и понешто о технологији израде оштрице (иначе, најквалитетније у свету), као и да се сматрало да мач поседује сопствени дух и душу, да дух онога ко га је направио делом остаје у њему (то се илуструје и веома лепом причом о мајстору израде мачева и његовом ученику, обојица су правили изванредне оштрице, али док би ученикове оштрице лишће које вода нанесе на мач непогрешиво разрезале на два комада, поред мајсторових оштрица то лишће би пролазило неоштећено, показујући тиме племенитост мачева које је мајстор направио и њихову несклоност убијању).
Након увода следи поглавље "Зен и мач", у коме се описује однос између зена, једне од најбитнијих будистичких школа распрострањених у Јапану, и мачевања, као и како је тај однос утицао на самураје, јапанске ратнике. Зен је омогућавао мачеваоцима потпуну смиреност и усредсређеност на тренутак и јединство са мачем; самурај и његов мач чинили су једно, што никако не значи да самураја треба схватити као машину за убијање. Зен и мач су служили томе да самураја прочисте изнутра; прави самурај је избегавао да убије или повреди кад год је то било могуће.
Следеће поглавље је "Мијамото Мусаши и његово доба". Мијамото Мусаши је био један од највећих мачевалаца икад и имао је идеје по којима се разликовао од својих савременика (друга половина 16. и прва половина 17. века), идеје које су га навеле да оснује властиту вештину хеихо, која се више базирала на сопственом усавршавању и поштовању свих живих бића (укључујући и оне који су у Јапану сматрани нижим кастама) него на самим техникама. Чувена је његова изрека да је вежбати хиљаду дана дисциплина, а вежбати десет хиљада дана дотеривање. Ово поглавље нас упознаје са Мусашијем, временом у коме је живео, његовим животом и идејама, као и са делима која је оставио иза себе и утицајем који је имао на мачевање и на културу и животну филозофију свог народа уопште.
Оно што након тога следи у књизи "Јапански мачеви" је историја мача, подељена на периоде јапанске историје. Ту се може сазнати како и када су се различити мачеви правили (они који чекају да прочитају нешто о катанама ће се начекати, јер се тај облик мача појавио релативно касно) и како су развој технологије и опште историјске околности утицале на уметност прављења мача. Звучи као нешто досадно и дугачко? Није - цела та историјска прича је јасно и сажето "спакована" на нешто више од двадесет страница ("Јапански мачеви" је књижица од стотинак страница), а завршава се настанком нинџи и кратком причом о томе ко и шта су били.
Остатак књиге је испуњен фотографијама (нажалост, црно-белим) које показују технику израде мача и делове мача онако како су изгледали у различитим историјским периодима, укључујући и фотографије музејских примерака изузетно велике вредности и једну слику самурајског оклопа. Након тога следи списак литературе.
Невелика по обиму и једноставна за читање, књига "Јапански мачеви" садржи задивљујуће обиље података не само о најквалитетнијим мачевима на свету већ и о историји, култури и филозофији мачева и ковачима-уметницима који су их направили. Ову малу књигу пуну занимљивости препоручујемо свима које занимају јапански мачеви, јапанска култура, историја и филозофија.